Prethodne dve godine, mala grupa zaposlenih koja je ostvarivala prihod iznad petostruke zarade u Republici, imala je poresku privilegiju da umanji do polovine obračunatog godišnjeg poreza, na osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove.
I nakon zakonskih izmena uslova za ostvarivanje ove poreske pogodnosti (najmanje tri godine sredstva ne smeju biti povučena iz fonda), njena suština je ostala duboko antisocijalna – ne samo da predstavlja flagrantno kršenje jednakosti poreskih obveznika, već ne ispunjava ni deklarativni cilj – razvoj tržišta kapitala u Srbiji. Međutim, ostvaruje se jedan drugi cilj, a to je finansiranja ličnih interesa vlasnika alternativnih investicionih fondova, na štetu svih građana.
Analiza ulaganja 4 otvorena alternativna investiciona fonda u Srbiji pokazuje dve grupe:
- Vista Rica Corporate i Vista Rica Invest koji ulažu pretežno u obveznice Republike Srbije i kratkoročne depozite, kao najmanje rizične finansijske instrumente, ali i najmanje isplative. Ovaj vrlo neobičan portfolio ulaganja, koji je suprotan svrsi osnivanja alternativnih fondova (a to je veća sloboda u izboru investicija i potencijalno veća dobit), zapravo pokazuje da je svrha ovih fondova pretežno usmerena na privlačenje kapitala zarad korišćenja poreske olakšice, a ne plasiranje kapitala u profitabilne investicije.
- Fondovi Intesa Invest Alternative i Raiffeisen Alternative pak, većinu svog kapitala usmeravaju na strana tržišta, čime se poreska olakšica potpuno obesmišljava, jer se na račun republičkog budžeta stimuliše prikupljanje novca građana Srbije radi plasiranja na stranim tržištima kapitala.
Pored toga što najosnovnija analize pokazuje da alternativni fondovi u Srbiji ne stimulišu razvoj domaćeg tržišta kapitala, ovi fondovi predstavljaju i fondove visokog rizika. Stimulisanje visokorizičnih ulaganja možda bi imalo smisla da se na taj način finansiraju domaći startapovi i sl., međutim necelishodno je novcem građana Srbije stimulisati investicije na stranim tržištima kapitala ili špekulativne poslove.
Štetnost poreskog stimulisanja stranih tržišta kapitala, najbolje se vidi u kontekstu najnovijih gubitaka na berzi SAD, kao posledica nove carinske politike predsednika Trampa. Za nešto više od mesec dana, srpski fond Intesa Invest Alternative je izgubio 17% svoje imovine, za koliko je umanjena i imovina njegovih ulagača. Da bi zadržali poresku pogodnost, ulagači su destimulisani da prodaju svoje investicione jedinice u uslovima pada tržišta, bar dok je vrednost poreske pogodnosti veća od gubitaka zbog pada vrednosti investicione jedinice. Paradoks je potpun – poreski obveznici Srbije ne samo da finansiraju ulaganje na stranim berzama, već se i zarobljava domaći kapital na tržištima u padu, na štetu i poreskih obveznika i ulagača u alternativne investicione fondove.
Srbija centar predlaže umesto postojeće socijalno i ekonomski neopravdane olakšice da se ona ukine i predvidi nova, i to do visine ukupnog godišnjeg poreza na dohodak, ali za ulaganje u domaće dobrovoljne penzione fondove, čime će se pružiti podsticaj ovim daleko sigurnijim, a socijalno značajnijim fondovima.
Gortan Joksimović, master pravnik – specijalista za oblast poreskog savetovanja
Resorni odbor za finansije i privredu Srbija centra
