Prosečna porodica u Srbiji polovinu svojih prihoda troši na hranu, plaćajući EU cene platama koje su za 70% manje od evropskog proseka. Umesto da se iskoriste strateške prednosti Srbije u agraru, zbog pogrešne politike režimskih stranaka loše stanje naše poljoprivrede odražava se i na slab standard stanovništva. Politika subvencija i poreskih podsticaja u potpunosti je promašila svoj društveni cilj, i postala je efikasno sredstvo samo za korupciju. Srbija centar predlaže sledeći pravac promene politike subvencija i poreskih podsticaja kako bi se dugoročno rešio problem visokih cena hrane i malih plata:
-
Razvoj najvažnijeg resursa ove zemlje – ljudi. Umesto dosadašnje politike subvencionisanja tehnološki zaostalih industrija, koje zapošljavaju nekvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, zalažemo se da ključni kriterijum dodele subvencija bude povećanje produktivnosti i zapošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka. SNS režim namerno zanemaruje ulaganja u obrazovanje, što, uz istovremeno i do sada nezabeleženo stranačko zapošljavanje nestručnih ljudi sa kupljenim diplomama, ima nesagledive ekonomske posledice. Tako se u Srbiji žalosno arči ono što je najvrednije – ljudski kapital i njegov potencijal.
-
Reorganizacija poljoprivrede. Subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje odnosilo bi se na: (1) najvažnije inpute: naftu, seme, mineralna đubriva, zaštitna sredstva, (2) poljomehanizaciju – nepovratna sredstva i subvencije za lica mlađa od 40 godina i lica kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, (3) blagovremenu isplatu subvencija pre početka sezone radova, uz obaveznu kontrolu dosadašnjeg sistema korišćenja subvencija. Ključni kriterijumi bi trebalo da budu doprinos modernizaciji proizvodnje, rastu prinosa i kvaliteta proizvoda. Predlažemo osnivanje posebne agrarne banke, radi kreditiranja poljoprivredne proizvodnje i domaćih malih i srednjih preduzeća u ovom sektoru, u cilju ulaganja u finalizaciju obrade primarnih proizvoda i smanjenja uvoza.
-
Jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća (MSP). MSP su dugoročno najzdraviji deo naše ekonomije, koji zapošljava 2/3 radnika i kontinuirano podstiče domaći privredni rast, zadržavajući najveći deo profita u zemlji. Međutim, naša MSP su snažno uvozno zavisna (čine 58% uvoza, a samo 39% izvoza), dok istovremeno iz ovog sektora dolazi nesrazmerno malo domaćih privatnih investicija, koje i inače čine samo 10% ukupnih investicija u domaćoj privredi. Najvažniji uzrok ovakvog stanja su postojeći monopoli i političko favorizovanje stranih investicija, a takva privredna struktura utiče na lance snabdevanja koji se mnogo manje oslanjaju na domaća MSP. Naša MSP imaju problem i sa izvorima finansiranja koji su im teško dostupni, pa preko 70% finansiranja MSP ostvaruju iz sopstvenih sredstava. Stoga bi umesto subvencija – ograničenih i dokazano neefikasnih nepovratnih davanja, finansijske podsticaje MSP trebalo obezbediti iz drugih izvora finansiranja – oblicima državne participacije u vlasništvo MSP, povoljnim i beskamatnim kreditima, razvijanjem tržišta kapitala, finansiranjem kroz tzv. inkubatore znanja, kao i izmenama u lancima snabdevanja kako bi se oni više oslanjali na domaća MSP.
Srbija centar smatra da se direktna ulaganja države moraju ograničiti na infrastrukturne projekte od trajne razvojne koristi za celu zemlju. Upravo zato država Srbija treba da se povuče iz projekata EXPO i Nacionalni stadion. Ti projekti koriste javni novac, ali nisu u u funkciji ostvarivanja javnog nego privatnog interesa.
Gortan Joksimović – Resorni odbor za finansije i privredu Srbija centra
