Šta povezuje dve osnovne škole, jednu u Kikindi, drugu u Kruševcu? Osim istog imena „Jovan Popović“, obe bi mogle da budu žrtve neznanja i gramzivosti lokalne vlasti. Pored „Jovana“ u Kikindi iznikao je šalter kladionice (iako je to zakonom zabranjeno). Kruševačkom „Jovanu“ preti izgradnja, kako kažu, podzemne garaže i to na čitavoj površini koju sada zauzimaju sportski tereni.
Protiv ovih sramnih odluka i namera borićemo se svim pravnim sredstvima, žalbama, peticijom, pa i građanskom neposlušnošću ako je potrebno. Pre toga želimo i ovim tekstom da ukažemo na važnost prave i istinske posvećenosti društva obrazovanju i dobrobiti dece. Pitamo se da li su lokalne samouprave od ukupnog budžeta za sport izdvajale 15 odsto za razvoj školskog sporta (kako je predviđeno nadležnim zakonom). Kako to da lokalna samouprava u Kruševcu prosto ucenjuje OŠ „Jovan Popović“ želeći da uzurpira prostor igrališta i obećavajući da će na krovu garaže nići novi, bolje opremljeni tereni? Treba da žrtvujemo prostor, sigurnost i zdravlje dece da bismo dobili nove okvire za golove i malo tartana preko betona?!
Zar ništa nismo naučili iz primera ,,Ribnikara“, Dubone i Malog Orašja?! Deca se obrazuju ne lepim rečima nego dobrim primerima. Naoko sitni propusti dovode do tragedija. Možete bacati novac na silne programe za suzbijanje vršnjačkog nasilja, na bezbednost dece u saobraćaju, na prevenciju bolesti zavisnosti, ali ništa od toga ako vam đaci svakoga dan prolaze pored primamljivih reklama za klađenje dok ulaze u školsko dvorište. Ne postoji zvanična statistika, ali svi mi koji radimo u školama znamo da već u 6. i 7. razredu u svakom odeljenju ima po nekoliko učenika koji popunjavaju tikete i učestvuju u klađenju.
Šta smeta podzemna garaža zdravlju i bezbednosti više od 800 učenika OŠ „Jovan Popović“ u Kruševcu? U vremenu kada retke autoimune bolesti postaju sve češće, nadležna gradska uprava u Kruševcu ne zahteva izradu uticaja na životnu sredinu garaže sa 80 mesta ispod i pored samog školskog dvorišta. U kom god pravcu da usmere ventilacione otvore, direktno će „inhalirati“ decu koja trče za loptom.
Ovaj tekst je obaveštenje i poziv za akciju. Da ne bude da niste znali. Jednog dana će odgovorni za ova zlodela krivično odgovarati, ali da ne bude da smo svojim ćutanjem bili saučesnici. Borimo se sada da za oporavak prosvete u Srbiji sutra ne bude prekasno. „Puna škola đaka, niotkuda vrata“ – ako ovako nastavimo, odgonetka će biti – uništeno školstvo Srbije.
