U petak 18. 7. 2025. Vlada je naprečac predložila Zakon o udžbenicima favorizujući samo jednog državnog izdavača u oba obrazovna ciklusa osnovnog obrazovanja. Pomenuti Zakon usvojen usred leta i godišnjih odmora pokazuje tri važne činjenice:
1. Da kreator Zakona o udžbenicima ne poznaje ciljeve obrazovanja i vaspitanja (u pomenutom zakonu je pomenut samo 1 od 16 propisanih ciljeva).
2.Država svesno favorizuje jednog izdavača (Zavod za udžbenike)
3. Vrži diskriminaciju nastavnika izabranih nacionalnih predmeta u odnosu na nastavnike drugih predmeta.
Ovaj Zakon ne pruža jasne i precizne dokaze za neophodnost izmena i dopuna koje su usvojene. Ne postoje rezultati istraživanja i analize na koje se pozivaju autori u obrazloženju Zakona. NISU NAVEDENI KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE UDŽBENIKA OD NACIONALNOG INTERESA. Nije jasno kako su autori ovih izmena merili RAZVIJENOST NACIONALNOG IDENTITETA. Izgradnja i razvoj ličnog i nacionalnog identiteta počinje u porodici iz koje učenik potiče, a potom se nastavlja tokom obrazovno – vaspitnog procesa koji se realizuje u skladu sa propisanim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja, planovima i programima nastave i učenja i valorizovanim naučnim saznanjima.
Prema članu 5 država će imati kontrolu nad autorskim timovima koji će se prema kriterijumima ove vlasti biti PODOBNOST I NESTRUČNOST. U članu 6 postavlja se objektivno pitanje da li će javni poziv sadržati jasne, precizne i merljive kriterijume za FORMIRANJE autorskog tima? Šta to znači lica sa KRITERIJUMOM ili lica sa integritetom i autoritetom u traženoj oblasti Zakona? Resorni odbor za obrazovanje Srbija Centra realno pita da li će deo autorskog tima biti supružnici, rođaci, prijatelji ili odgovorne osobe u Zavodu za udžbenike? Da podsetimo da je to bio slučaj kod autorskog tima koji je radio na Nacionalnoj čitanci za prvi i drugi razred. Efekat ove čitanke nije nikada razmatran. RO za obrazovanje informiše i upozorava da je razvoj nacionalnog identiteta propisan vrlo preciznim ishodima za kraj nižih razreda i ishodima za kraj obrazovno – vaspitnog ciklusa. Napominjemo da autori SVIH izdavačkih kuća, (bilo da su javne ili privatne) MORAJU da se pridržavaju propisanog programa. Razlike među udžbenicima se ogledaju samo u DIDAKTIČKOJ APARATURI.
Pomenuti Zakon (član 5) pokazuje pravu nameru predlagača da javni izdavač uz podršku osnivača (Vlada) ponovo postane dominantan na tržištu udžbenika, umesto da svojim autorskim timovima i dizajnom bude konkurentan. Zakonodavac vraća MONOPOL jedne izdavačke kuće i ukida KONKURENCIJU drugih. Ovom odlukom država Srbija jasno stavlja do znanja da joj nisu važni KVALITET i UČENICI, kao i PRIDRUŽIVANJE EU i otvaranje klastera. Autori su pokazali potpunu nekompetentnost u pogledu povezivanja i usaglašavanja različitih zakona i to Zakona o potvrđivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 83/2008 u delu koji je posvećen pravilima konkurencije (čl. 72 i član 73).
Srbija centar napominje da svi udžbenici i drugi obrazovni materijali jesu sredstva od NACIONALNOG INTERESA koja doprinose razvijanju kompetentne radne snage koja bi trebalo da unapredi društveni i ekonomski razvoj države. LIBERALIZACIJA tržišta udžbenika i pojava čitave lepeza udžbenika je omogućila KONKURENOST na TRŽIŠTU.
Naglašavmo da je za razvoj NACIONALNOG IDENTITETA daleko važnije PROMENITI PLAN NASTAVE I UČENJA, povećati fond časova i pružiti i nastavniku i učeniku dovoljno vremena za izgradnju i razvoj INDENTITETA, a ne menjati Zakon o udžbenicima i definisati udžbenike od nacionalnog interesa.
