Potpredsednik Srbija centra (SRCE) i bivši diplomata prof. dr Duško Lopandić ocenio je da je spoljna politika Srbije u skladu sa onom narodnom poslovicom „krčag ide na vodu dok se ne razbije“ i da se taj problem „žongliranja“ ukazuje godinama, pa je samo bilo pitanje momenta kada će to da se desi.
„Od početka sukoba u Ukrajini očigledno, a i ranije su odnosi bili zategnuti. Neki odnos nazovi neutralnosti nije bio moguć, posebno ako ste zemlja koja je strateški orijentisana ka članstvu u Evropskoj uniji. Ono što je vođeno je jedna transakciona politika koja je imala za cilj uglavnom da obezbedi vlastima, odnosno Aleksandru Vučiću, da ostane na vlasti kroz te spoljnopolitičke kontakt i raznorazne dilove. Ali da smo realizovali strategiju koju smo proklamovali – nismo. I to se sad pokazalo i sa Evropskom unijom“, istakao je Lopandić u gostovanju na televiziji N1.
On je objasnio da je, ako spoljnu politiku smatramo softverom, diplomatija struktura, hardver koji treba to da realizuje.
„Mislim da mi imamo slom softvera, a hardver nikada nije ni funkcionisao kako treba, posebno sa SNS vlastima. Rasipa se na preskupe rezidencije u Njujorku recimo ili Vašingtonu, plaćaju se rezidencije koje su tri puta skuplje bez ikakvog razloga. U Njujorku već više od godinu dana u Ujedinjenim nacijama i nemamo ambasadora. Prvi posao dobio čovek koji se nikada nije bavio diplomatijom. To je jedan nered koji je generalizovan. Nema poštovanja propisa u napredovanju. Umesto jedne službe koja treba da bude bazirana na zaslugama, na kvalifikacijama, poznavanju jezika, mi imamo jednu instituciju koja je potpuno zarobljena partokratijom, gde ljudi skoro sa ulice dolaze, dobijaju najviša diplomatska zvanja. To je ono što inače SNS režim radi prema drugim institucijama, ali negde može, a negde baš i ne može. Ovde u diplomatiji, institucija je zaista zloupotrebljena do krajnjih granica“, zaključio je Lopandić.
