Odluka Vanpretresnog veća Višeg suda u Novom Sadu kojom se obustavlja krivični postupak protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski i još četvoro osumnjičenih u slučaju Nadstrešnica, dokaz je da je Vučićev pritisak uspeo, bez obzira da li je bio zbog njegovog straha od mogućnosti da osumnjičeni progovore i istragu odvedu u pravcu najodgovornijeg ili zbog gneva što nema apsolutnu kontrolu nad svim nivoima vlasti. To, takođe, nije samo sudska odluka, već simbol selektivne pravde i sistema u kojem se zakon primenjuje prema interesima pojedinaca, a ne prema istini i odgovornosti. Ukoliko Apelacioni sud odbije najavljenju žalbu Tužilaštva, potvrdiće će se više puta izrečene Vučićeve reči da mu je žao što sa njim na otvaranjima delova rekonstruisanih pruga nema Vesića, ali da će biti prilike, jer za slučaj pada nadstrešnice nema političke odgovornosti.
Pravda nije Vučićevo tumačenje prava i pritisak na pravosudne organe. Ona ne sme da služi da bi se biračko telo SNS ubedilo da Vučić može da kontroliše sve nivoe vlasti, i to u danu kada je postalo očigledno da većina tužilaca ne želi da prihvati ulogu žrtvenog jagnjeta i jednog dana, baš kao danas struka u slučaju Nadstrešnica, ponesu teret u ime onih koji naređenja izdaju i staraju se za njihovo sprovođenje. Ako ova odluka Vanpretresnog veća ostane bez reakcije celog društva, svi u Srbiji mogu da očekuju nove „nadstrešnice“, korupciju koja ubija, havarije usled krađe i neznanja, za koje niko iz vrha vlasti neće odgovarati.
