Početkom meseca izdata je građevinska dozvola za pripremne radove na izgradnji Akvarijuma u Parku Ušće. Reč je o još jednom „kapitalnom“ projektu. Iza administrativnih formulacija krije se činjenica da se radovi izvode na prostoru Parka prijateljstva, mestu koje država nije slučajno zaštitila. Park prijateljstva je upisan u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije kao znamenito mesto pod registarskom oznakom ZM 72. Ne nalazi se među spomenicima kulture, niti među kulturnim dobrima od velikog ili izuzetnog značaja, već pripada posebnoj kategoriji nepokretnih kulturnih dobara, znamenitim mestima.
Njegova istorija počinje 1961. godine, povodom Prve konferencije Pokreta nesvrstanih održane u Beogradu. Ideja je bila jednostavna i snažna, da državnici iz celog sveta sade drveće kao simbol mira i saradnje među narodima. Prvi platan zasadio je Josip Broz Tito 7. septembra 1961. godine, a tokom narednih decenija park je postao jedinstvena živa hronika svetske istorije. Svoja stabla sadili su Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Hajle Selasije, kraljica Elizabeta II, Ričard Nikson, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov, Fidel Kastro, Muamer Gadafi i više od 190 svetskih državnika. Tradicija sadnje drveća nije završena raspadom Jugoslavije. Park prijateljstva je nastavio da raste kao živa hronika vremena. Pored državnika i svetskih lidera, svoje drvo u parku zasadili su 2007. godine i članovi legendarne britanske rok grupe The Rolling Stones, uoči koncerta na Ušću kojem je prisustvovalo više desetina hiljada ljudi. Na taj način Park prijateljstva nije ostao samo spomenik jednoj epohi, već je nastavio da dobija nova značenja i u savremenom vremenu. Zato Park prijateljstva nije zaštićen zbog travnjaka ili aleja, već zbog istorijskog, simboličkog i memorijalnog značaja koji prevazilazi lokalne okvire.
Park predstavlja i značajan element zelene infrastrukture Beograda. Prostorno-planska dokumentacija ga prepoznaje kao prostor od značaja za očuvanje biodiverziteta i zaštitu prirode. Njegov položaj na ušću Save u Dunav povezuje ga sa jednim od najvrednijih prirodnih područja prestonice, Velikim ratnim ostrvom. Šire područje Ušća nalazi se u okviru međunarodno značajnog područja za ptice (IBA), gde su registrovane retke i ugrožene vrste poput belorepana, crne rode i patke njorke. Zato Park prijateljstva nije samo kulturni spomenik na otvorenom, već i važan deo ekološke mreže grada.
Način na koji kulturno dobro nestaje iz dokumentacije izaziva posebnu pažnju. Status Parka prijateljstva, kao kulturnog dobra, najjasnije je vidljiv upravo na višim nivoima planske dokumentacije. Na najvišem nivou zaštite nalazi se Odluka Vlade Republike Srbije iz 2014.godine kojom je Park prijateljstva utvrđen za znamenito mesto. Plan detaljne regulacije područja Ušća iz 2019. godine izričito navodi Park prijateljstva kao kulturno dobro i jedan od ključnih elemenata identiteta prostora. Kako se dokumentacija spušta na niže nivoe, kroz Urbanistički projekat iz 2025.godine gde se fokus prebacuje na građevinske parcele, gabarite objekata, saobraćajna rešenja i nove sadržaje, tehničku dokumentaciju i postupak procene uticaja na životnu sredinu, kulturno dobro postaje sve manje vidljivo. U poslednjem dokumentu koji treba da proceni posledice projekta po životnu sredinu, pojavljuje se odgovor da na lokaciji ili u njenoj blizini nema područja ili mesta od istorijskog ili kulturnog značaja koja mogu biti zahvaćena uticajem projekta. Tako se dolazi do paradoksa da je Park prijateljstva istovremeno kulturno dobro u registru Republike Srbije, kulturno dobro u planskim dokumentima i kulturno dobro u sistemu zaštite, ali praktično odsutno iz dokumenta koji treba da proceni posledice izgradnje. Kada se pogledaju razmere projekta ne može se govoriti o „uklopljenom“ i „zelenom“ objektu. Dokumentacija pokazuje da je planiran objekat bruto razvijene površine veće od 8.000 kvadratnih metara, smešten ispod ogromnog zemljanog nasipa sa krovnom baštom površine gotovo 13.000 kvadratnih metara. Novi reljef doseže visinu od približno osam do deset metara iznad postojećeg terena. Drugim rečima, u centralnom delu parka formira se veštačko brdo prečnika većeg od 120 metara.
Za procenu uticaja na vegetaciju korišćen je „Elaborat bioekološke osnove sa vrednovanjem stabala – Park Ušće“, koji je izradilo JKP „Zelenilo Beograd“. Upravo u tom dokumentu trebalo bi da se nalaze podaci o broju stabala, njihovoj vrednosti, mogućnosti presađivanja i posledicama izgradnje po postojeći fond zelenila. Ali elaborat nije dostupan javnosti. Građevinska dozvola potvrđuje da su predviđeni zaštita i presađivanje postojećih sadnica, bez uvida javnosti u obim tih intervencija.
Činjenica je da tehničku kontrolu dokumentacije nisu vršile institucije zaštite kulturnog nasleđa ili prirode, već projektantske i konsultantske kuće koje se pojavljuju i na drugim velikim državnim projektima. Stiče se utisak da se zaštita prostora posmatra kao administrativna procedura koju treba zadovoljiti, a ne kao mehanizam koji treba da postavi granice investicionim ambicijama.
Važno pitanje je šta se događa sa kulturnim dobrima kada postanu prepreka velikim projektima i zašto situacija neizbežno podseća na slučaj Generalštaba. I tada se tvrdilo da je sve u skladu sa procedurama, da postoje stručna mišljenja i da razvoj ima prioritet. Kada se u dokumentaciji za projekat koji se realizuje u prostoru kulturnog dobra pojavljuje odgovor da kulturnog dobra nema, legitiman je zaključak da gledamo isti obrazac. Ne nužno kroz formalno ukidanje zaštite, već kroz njeno postepeno potiskivanje iz procesa odlučivanja.
Kulturno dobro ne mora biti izbrisano iz registra da bi izgubilo svoju funkciju. Dovoljno je da prestane da bude relevantno u dokumentima na osnovu kojih se donose ključne odluke o njegovoj budućnosti.
Ako se u prostoru koji je država zaštitila kao znamenito mesto ZM 72 može planirati objekat od preko osam hiljada kvadratnih metara, a da se istovremeno u dokumentaciji navodi da nema kulturnog dobra koje može biti zahvaćeno projektom, onda se postavlja pitanje smisla i dometa čitavog sistema zaštite kulturnih dobara u Srbiji.
