Ona bi da čisti. Ne svoju kuću, ne svoju stranku, ne ni Skupštinu Srbije, već Kosovo, na kojem nije bila još od 2022. Gospođa ministarka Paunović (pritajena plavuša, odnedavno) bi u statusu Kosovke devojke, napojila sve umiruće (politički) srpske „junake“ koji već značajno vreme čine skupštinsku većinu. Nedavno se izjasnila da bi neke tamo koji su nju „čistili“, sada ona očistila, kaže etnički. Moglo bi se protumačiti da je to baš u skladu sa evropskim vrednostima. Ali nije. Marta Kos se izjasnila da ne može da je više zamisli na funkciji ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Mnogi ne mogu da je vide uopšte. Bez obzira na njenu nasušnu potrebu da se predstavi kao model moralne srpske vertikale, hrabre, stamene žene, patriote, sazidana uloga joj je pala u vodu. Urušavala se polako, od 22.000 evra lažnih putnih troškova, (za navodno svakodnevno putovanje na relaciji Peć – Beograd svaki dan 800 km i 12 sati puta, pa i za Supermena je previše), pa do vršioca dužnosti Apotekarske ustanove koja je ugašena, pre 4 godine. Možda je neko i očekivao prema njenom sopstvenom obećanju, da će da uredi Zakone o izborima i biračkim spiskovima, bilo je jasno da od toga nema ništa. Njena dugoživeća šibicarska politika spinovanja, izvrdavanja i zloupotrebe svakog aspekta radne obaveze je pustila duboko korenje. Ova gimnazijalka sa dve naučene hemije, nema doživljaj litijuma kao aktivnog punokrvnog pastuva i rado bi ga kopala, jer je to evropski put Srbije. Jasno da je Paunovićka ne vidi da autoput kao Evropi ima više traka. Tvrdi da je završila i ekonomski fakultet, ali javnosti još uvek nije otkrila koji i kad. Ipak, njena evropeizacija ne doseže daleko, zaustavlja se na granici sa Kosovom, koje bi da mete u „skladu“ sa evropskim vrednostima. Sigurna u sebe, prezrivo gledajuće na „nišče duhom“, ova bosonoga komšinica Pećke patrijaršije, sa vračarskog brda pomno prati situaciju i mete li mete… Za sada, izvinila se onom koji joj je nežno udario packu, Aleksandru Vučiću. Izvinjenje albnskom narodu, ne planira. Ona tako dokazuje svoj patriotizam i definiše nacionalni identitet. Za sebe, misli da je hrabra, da iskorači, samo nije terminološki umerena. Sve ona isto misli samo bi deportovala, da kao prava velikomučenica ne bi bila razapeta. Nijedan političar u Srbiji (na kom god kraju političkih uverenja se nalazi) ne može, a da ne osudi ovaj njen nastup. Da je gospođa Paunović provela kraće vreme u politici, da je menjala stranke i da nije bila na visokim rukovdećim mestima, možda bi joj neko i zažmurio na jedno oko ili nevešto branio, ali ništa od toga. Njen poltički stav je ušao u voz u jednom smeru. Od silne želje za hrabrošću, autentičnošću, vaskrsavanjem Socijalističke partije Srbije, ne bi li baš ona bila ta koja čuva autohtonost nacije, ova vračarska „princeza“ (a Vućić ih u poslednje vreme ima i previše) se okliznula na kamen, slično svom saborcu ministru Gašiću. Nadam se da nećemo gledati kako je smenjuju sa jedne funkcije i postavljaju na drugu. Vreme je da ode. Uz odlazak i da položi sve račune, ne stranci, već NARODU. Vreme je.
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik
