Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) trebalo bi da bude jedna od ključnih institucija koja štiti javni interes, kontroliše sukob interesa i postavlja standarde odgovornosti za sve javne funkcionere. Zbog toga je zabrinjavajuće kada se upravo oko njenog direktora otvore pitanja o istim onim pravilima koja Agencija primenjuje na druge.
Prema podacima iz registra javnih funkcionera koje je analizirao BIRODI, Dejan Damnjanović je od 27. februara 2023. godine, kada je izabran za direktora ASK, pa sve do 31. decembra 2024. godine istovremeno bio i predsednik Skupštine akcionara Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB). Dakle, gotovo 22 meseca obavljao je dve javne funkcije. Njegov izbor za direktora potvrđen je odlukom Skupštine, a zvanični sajt ASK ga i danas navodi kao direktora.
Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, ali dopušta izuzetak uz saglasnost ASK. Istovremeno, zakon jasno nalaže da se saglasnost ne može dati ako je druga funkcija nespojiva sa postojećom ili ako postoji sukob interesa.
Iz ASK je potvrđeno da je Damnjanović dve funkcije obavljao na osnovu saglasnosti koju je donelo Veće Agencije. Dakle, Veće institucije čiji direktor treba da bude jedan od najvažnijih čuvara pravila o sukobu interesa odlučilo je da svom sopstvenom direktoru omogući istovremeno obavljanje druge javne funkcije.
To otvara pitanje koje nije moguće zatvoriti tvrdnjom da je „postojala saglasnost“.
Ko je podneo zahtev? Kada je podnet? Na osnovu kojih činjenica je odlučivano? Ko je dao mišljenje? Koji članovi Veća su glasali? Kako su glasali? I najvažnije, kako je obrazloženo da istovremeno obavljanje funkcije direktora ASK i funkcije predsednika Skupštine akcionara JRB ne ugrožava nepristrasnost i integritet direktora? To su pitanja institucionalnog integriteta.
Posebno zato što je sam Zakon o sprečavanju korupcije predvideo da Veće ASK nadzire rad direktora. Ako Veće daje saglasnost direktoru za obavljanje druge javne funkcije, a istovremeno ima obavezu da nadzire njegov rad, javnost ima puno pravo da zna da li je odluka doneta uz potpuno obrazloženje, na osnovu jasnih kriterijuma i bez bilo kakvog sukoba interesa.
Pitanje zato nije samo da li je saglasnost postojala. Pitanje je šta je pisalo u obrazloženju te saglasnosti i na osnovu čega je Veće ASK zaključilo da istovremeno obavljanje ove dve funkcije ne predstavlja sukob interesa.
Ako takvo obrazloženje postoji, javnost ima pravo da ga vidi. Ako ne postoji ili ne daje odgovor na ovo pitanje, onda se otvara mnogo ozbiljnije pitanje – po kojim kriterijumima je Veće ASK odlučivalo o sopstvenom direktoru.
Prema podacima BIRODI, Damnjanović je kao direktor Agencije imao prijavljen mesečni neto prihod od 503.331,25 dinara, dok je kao predsednik Skupštine akcionara JRB primao još 129.000 dinara. Ukupan prijavljeni mesečni prihod po ta dva osnova iznosio je 632.331,25 dinara.
Kada javni funkcioner istovremeno obavlja dve javne funkcije i za obe prima naknadu, javnost ima pravo da zna na osnovu kog pravnog osnova je to omogućeno i da li su ispunjeni svi uslovi propisani zakonom.
Još je važnije pitanje šta se tokom tog perioda dešavalo u JRB i da li je Damnjanović, kao predsednik Skupštine akcionara tog preduzeća, imao bilo kakvu ulogu u odlukama koje su mogle imati finansijske ili druge posledice. Tek potpun uvid u dokumentaciju može dati odgovor na to pitanje.
Ako je saglasnost Veća bila zakonita i pravilno obrazložena, ASK to treba da pokaže javnosti. Ako se utvrdi da je saglasnost bila suprotna zakonu ili da su postojale okolnosti koje su morale biti uzete u obzir, pitanje odgovornosti ne može se zaustaviti na direktoru.
Odgovornost mora obuhvatiti i one koji su takvu odluku doneli.
Zato podržavamo zahtev BIRODI da Skupština ispita odgovornost direktora ASK i članova Veća koji su učestvovali u donošenju odluke kojom je data saglasnost, kao i da se utvrdi da li je bilo osnova za njihovo razrešenje.
Takođe smatramo opravdanim zahtev da nadležno javno tužilaštvo pribavi kompletnu dokumentaciju i ispita da li u postupanju direktora i članova Veća postoje elementi protivpravnog postupanja.
Institucija koja kontroliše druge ne sme imati dvostruke aršine.
Ako ASK od funkcionera traži da prijave funkcije, prihode i potencijalne sukobe interesa, isti standard mora važiti i za njenog direktora. Ako od drugih traži transparentnost, mora je pokazati prva. Ako kontroliše sukob interesa, mora biti spremna da objasni svaku okolnost koja bi mogla dovesti u pitanje integritet njenog sopstvenog rukovodstva. U suprotnom, ne urušava se samo kredibilitet jednog direktora već poverenje u instituciju koja bi trebalo da bude jedan od glavnih mehanizama zaštite javnog interesa od korupcije.
