Tog dana maske nisu pale – one su skinute namerno, da bi se jasno pokazalo ko drži pendrek, a ko mora da sagne glavu. Nasilje na ulicama nije bilo nikakav „incident“ niti „prekoračenje ovlašćenja“. Bilo je to ogoljeno demonstriranje sile, poruka poslata celom gradu: svaki otpor ima svoju cenu u krvi i modricama.
Ali, ono što više peče od samih batina jeste zverstvo institucija koje je usledilo. Muk tužilaštva, slepilo policijske inspekcije i cinične opaske vlasti pretvorili su taj zločin u državni projekat zaštite nasilnika. Poruka je data glasno i jasno: Uniforma garantuje imunitet, a građansko pravo se meri time koliko batina možete da podnesete.
Guranje ovog dana pod tepih je čist saučesnički čin. Svako ko danas poziva na „smirivanje strasti“ i „zaborav“ zapravo traži da pristanemo na status jeftine radne snage i nemih posmatrača u sopstvenom gradu.
Valjevo ne sme da „oprosti i zaboravi“, jer se ne prašta onome ko se ne kaje, niti se zaboravlja nešto što može da se ponovi već večeras. Pamćenje ovog dana nije pitanje politike, već pitanje golog preživljavanja i elementarnog dostojanstva.
SRCE Valjevo
