Poverenik Gradskog odbora i član Predsedništva Srbija centra (SRCE), kome danas nije bio dozvoljen ulazak na javnu sednici Кomisije za izmenu Prostornog plana područja posebne namene za „Beograd na vodi“, izjavio je da javni uvid nije poverenje na reč, nego javna kontrola, a ako javnosti nisu dostupni uslovi na osnovu kojih je plan rađen, onda ne može da kontroliše da li su planska rešenja usklađena sa njima.
Postoje imena. Postoje planovi. Postoje predmeti. Postoje parcele. Postoje potpisi. I postoji odgovornost. A mislili ste da se ne vidite? Ovo je mesto na kojem mora da ostane zapisano ko je šta radio, ko je šta znao i ko je za šta odgovoran, istakao je Bošković u pisanoj izjavi, uz objašnjenje da je njemu i potpredsedniku Izvršnog odbora SRCE Dejanu Jovanoviću na ulazu rečeno da nisu na spisku za prisustvo u sali, nego za on-lajn praćenje sednice, a da im je i taj mail sa linkom stigao naknadno, dok je sednica trajala.
Javni uvid za ovaj plan Agencija je sprovela od 14. do 28. avgusta – 15 kalendarskih dana, iako je u tom trenutku član 2. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisivao da se rokovi računaju u radnim danima. Istovremeno, javnosti nisu bili dostupni uslovi imalaca javnih ovlašćenja, pa nismo mogli da proverimo ni da li je ono što danas razmatrate usklađeno sa uslovima nadležnih institucija.
I zato danas govorimo i o ljudima koji godinama zauzimaju ključna mesta u sistemu prostornog planiranja. A kad smo već kod odgovornosti, red je da pomenemo i zaslužne karijere našeg prostornog planiranja.
Đorđe Milić – od Republičke agencije za prostorno planiranje, preko mesta pomoćnika ministra zaduženog za prostorno planiranje, pa sve do direktora današnje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam koja sprovodi i ovaj postupak. Sistem se menjao, institucije su menjale nazive, ali je struka, izgleda, umela da prepozna i sačuva zaslužne.
Nebojša Stefanović – od Republičke agencije za prostorno planiranje, preko direktorske fotelje Urbanističkog zavoda Beograda, do Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije. A usput čitav niz velikih državnih planova: Niš–Merdare, Jadar, Iverak–Lajkovac, Požarevac–Veliko Gradište–Golubac, izmene koridora Niš–granica Severne Makedonije, pa sve do Nacrta Prostornog plana Republike Srbije 2021–2035.
Posebno je zanimljivo što taj poslednji, najvažniji plan Srbija do danas nije usvojila, ali su karijere ljudi koji su godinama na ključnim mestima prostornog planiranja, za razliku od Prostornog plana Republike, napredovale bez zastoja.
Samo zaslužni kadrovi u prostornom planiranju nekako uvek pronađu put do sledeće važne funkcije i sledećeg „velikog“ državnog projekta. Ne govorimo, o ljudima koji su se slučajno našli u jednom postupku, već o kontinuitetu sistema u kojem se godinama nalaze na različitim tačkama na kojima veliki državni i investicioni projekti dobijaju svoj prostorno-planski oblik.
A nadležnosti iste Agencije danas se šire daleko izvan ovog javnog uvida.
Promenjen je član 88. Zakona o planiranju i izgradnji. Otvorena vam je mogućnost da još intezivirate slugeraj investitorima.
Uveli ste mogućnost promene namene šumskog zemljišta na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom kada postoji utvrđeni javni interes ili javna infrastruktura. U istom članu intervenisali ste i kod kapitalnih projekata i izbacili predimplementacionu fazu projektnog ciklusa.
Ali to je samo deo jer preko iste Agencije sprovodi se i „Svoj na svome“, postupak koji se neposredno tiče prava na nepokretnostima. Naravno da mora da je vodi „čovek od poverenja“ Đorđe Milić lično.
I tu imamo još problem transparentnosti. Predmetima čiji delovodni broj sadrži oznaku GOV nije moguće utvrditi status preko sistema za proveru predmeta. I zato pitam: Da li je razlog što se status predmeta sa oznakom GOV ne može javno proveriti to što se ti predmeti odnose na objekte u vlasništvu države ili lokalne samouprave za koje postoje zainteresovani „investitori“
To pitanje posebno ima težinu upravo ovde, na Кomisiji za „Beograd na vodi“, jer raspravljamo o prostornom planu kojim se stvaraju planski uslovi za realizaciju konkretnog velikog investicionog projekta i čija rešenja neposredno utiču na prostor, zemljište i položaj vlasnika nepokretnosti.
