Izgleda da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić očekivao još jedan prijatan prijem odbojkašica, čestitke, osmehe i zahvalnost. A onda je selektor Zoran Terzić, citirajući Novaka Đokovića, rekao nešto što se u predsedničkom kabinetu očigledno nije očekivalo.
Nije njima u Predsedništvu problem kada sportisti osvajaju medalje – problem nastaje kada počnu da govore ono što misle i ponašaju onako kako je Vučić zaslužio.
Srpske odbojkašice nisu državna svojina, njihove medalje nisu politički trofeji, a njihov uspeh nije ničiji lični marketing.
I zato je taj trenutak kod predsednika bio više od jednog neprijatnog citata. Bio je mali podsetnik da sport pripada sportistima, a ne kao što je predsednik navikao, njemu “ Država (Srbija) to sam ja“ kod naših divnih devojaka ne prolazi. Malo je i njihova, a sve manje predsednikova.
A kad jedan citat Novaka Đokovića napravi neprijatnu tišinu – onda je pogodio u pravo mesto. Za čisto zlato. Gem, set i meč. Vreme je da sviramo kraj.
Resorni odbor Srbija centra za sport
