Stanovništvo koje naseljava same rubove grada – Grocka, razuđeni delovi mladenovačke opštine, ali čak i centralne Palilule, boje se da sebe stave u situaciju da im zapravo zatreba hitna medicinska nega. Zašto je to tako?
Kraj radnog vremena u svim domovima zdravlja označava početak potrebe za radom hitnih službi, odnosno često jedne službe urgentne medicine koja bi trebalo da opslužuje grad od gotovo dva miliona stanovnika, koji naseljavaju 17 gradskih opština, koje leže na 322 268 [1]ha površine. Nekolicina vozila hitne pomoći i medicinskih radnika, tokom svoje smene ne uspevaju da opsluže broj hitnih prijava koje im tokom smene od dvanaest sati pristižu.
Tako, nažalost, veliki deo naših sugrađana nema šanse da prežive stanja, koja bi da ima dovoljno hitnih službi koje ravnomerno opslužuju čitavu teritoriju grada, od kojih bi mogli da se oporave i nastave sa svojim svakodnevnim životom. Ukoliko stanovnici Beograda imaju tu (ne)sreću da žive dalje od centra grada, šanse da prežive srčani udar, saobraćajnu nesreću ili neko ozbiljnije stanje, bivaju umanjene.
Radni dan, povratak sa posla, oko 23h iz prevoza zgroženi putnici gledaju policijske automobile, sa uključenom rotacijom kako stoje na sred Zrenjaninskog puta. Niko od nas se nije nadao da će videti prizor – beživotno telo, pokriveno belim čaršafom. Čovek je pretrčavao ulicu van pešačkog prelaza, vozilo je naletelo na njega, čovek je pao. Sudeći po očevidcima, nesrećni čovek je još uvek davao znake života. Hitna pomoć je pozvana, trebalo je čak 15 minuta da dođe do lica mesta, gde je jedino mogla da konstatuje smrt, zato što je nesrećni čovek podlegao povredama. Ovo je samo jedan slučaj sa leve obale. Grad gde je prosečan broj saobraćanih nezgoda tokom dana 70 i gde svakog jutra na RTSu čujemo koliko je poziva hitna pomoć imala, rešenje ovih problema se samo nameće. Ukoliko ima i bolesnih, starijih sugrađana koji nisu u stanju da napuste svoje domove, operateri često daju kakav savet preko telefona, te ukoliko je došlo do smrtnog slučaja, nije čest slučaj da porodice preminule osobe moraju čekati jutra kako bi hitna služba izašla na teren i konstatovala smrt. Takođe je čest slučaj da do smrtnog ishoda ne mora da dođe, ukoliko bi postojao dovoljan broj medicinara koji bi po pozivu mogli da izađu na teren.
Rešenje ovog problema, a koje predlaže Srbija centar Palilula, jeste osnivanje urgentnih službi koje bi opsluživale delove grada koje naseljava više od 100.000 stanovnika. Po poslednjem popisu iz 2022. godine, levu obalu Dunava naseljava 130.000 stanovnika. Pored nedostatka kanalizacije, opremljenijih škola, vrtića i srednjih škola za decu leve obale, oni su uskraćeni i za pružanje osnovne hitne, medicinske pomoći. Rešenje – iskoristiti zgradu starog doma zdravlja u naselju Borča, opremiti je neophodnom opremom, uposliti medicinare iz ovog dela grada i dati šansu da se teška stanja i saobraćajne nezgode mogu preživeti, da nijedan sugrađanin ne strahuje od povrede!
Povereništvo Srbije centar Palilula
[1] Podatak preuzet sa https://www.beograd.rs/cir/upoznajte-beograd/1195-teritorija/
