„Božić je jedan dan u godini kada ljudi koji poštuju hrišćansku tradiciju, čak i ako nisu vernici, gledaju da provedu vreme sa porodicom, da se ljubazno jave i požele dobro svojim komšijama, pa i slučajnim prolaznicima. TV Informer i ono što se ima nazvati njegovim urednikom su taj dan uneredili svojim specijalnim programom. Parada kiča, što bi rekao pesnik koji je ispevao mnogo divnih stihova o ovom prazniku, je najmanji problem ovog programa, iako je estetika, vizuelna i zvučna, mnogo govorila o ovom skupu velikaša. Mnogo veći problem su poruke, političke i moralne, koje su poslate izborom gostiju, izborom pesama i obraćanjima. Dakle, nije samo estetski izazovno kada Ana Brnabić malte ne sedi Šešelju u krilu (ja vragolan i moj deda), nego je to i poruka kako se pogani radikalizam 90-ih bezazleno lepi na onaj iskreni osmeh oduševljenja predsednice Narodne skupštine. Volela bi ministarka Paunović da je ona mogla da prinese sećanje na Slobu Miloševića na tu stolicu gde i pripada, ali je novopečena na ministarskoj funkciji i moraće prvo da se dokaže manipulacijom biračkim spiskovima“, izjavio je za Danas prof. dr Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i bivši član Saveta REM.
On je dodao da je ceo ovaj nakaradni šou, uključujući i poduži intervju predsednika Vučića, koji je pred svečarski skup rasuo svoje bisere o geostrateškim gibanjima, poslužio izgleda da se obeleži početak izborne godine, iako Vučiću nije verovati do kraja.
„Zato je tu dovedeno 2/3 ministara i glavne perjanice skupštinskog pljuvanja po opoziciji. Gotovo potpuni izostanak vojvođanskih kadrova kao da dodatno potvrđuje da je nešto trulo u SNS. Ako omanu i na uskršnjoj terevenci sve će biti jasno. Ovi su se okupili baš na pravo mesto, tamo gde se prljava propaganda rađa i izliva po mozgovima onih tvrdokornih pristalica Vučićevog režima. Uz četničke pesme i nacionalističke parole, pred očima gledalaca ojađenih cenama u praznične dane, glavni urednik i samoproglašeni vojvoda su tutkali muzičarima novčanice od 50 i 100 evra, sve prizivajući Kosovo i nebesku Srbiju, sa kojima imaju veze koliko i sa grenlandskim strateškim pitanjem, realno čak i manje. Opšti kič je dodatno začinjen činjenicom da je i ministar informisanja, koji bi trebalo da osudi ovakav program i preduzme sve što može da se ova televizija ugasi, veselo uživao u zanosu ministarske moći i privilegije“.
Cvejić je upitao i da li ovom bizarnom skupu neko još uvek veruje.
„Utisak je da su se više obraćali jedni drugima i kuražili se pred serijom poraza koji ih čekaju u nadolazećoj godini, nego što su se trudili da privuku nekog birača. U ovakvom sastavu samo mogu da privuku mračne duhove prošlosti i one koji se u tome prepoznaju. Možda i nije loše zateći ih na jednom mestu, jači je kontrast u odnosu na normalan svet, koji je u porodičnom krugu bar tog dana bio smeran i dobronameran. A i lakše je za brojanje“.
