Srbija centar (SRCE) upozorava da optimizacija poslovanja nacionalnog prevoznika Air Serbia ne sme da se sprovodi na način koji bi doveo do ograničavanja konkurencije ili otežavanja poslovanja drugim avio-kompanijama. Ozbiljna avio-kompanija svoju tržišnu poziciju jača kvalitetom usluge, održivim planiranjem mreže linija i efikasnim poslovanjem, a ne oslanjanjem na regulatorna rešenja koja bi mogla da utiču na tržišnu utakmicu. Umesto da država koristi prisustvo više avio-kompanija za dodatni razvoj tržišta i povećanje broja putnika, stiče se utisak da se konkurencija ne posmatra dovoljno kao razvojna šansa. Upravo zahvaljujući liberalizaciji tržišta vazdušnog saobraćaja Evropa je postala povezanija, karte pristupačnije, a mobilnost građana veća nego ikada ranije.
Srbija ne može govoriti o evropskim integracijama, a istovremeno odstupati od osnovnih evropskih principa slobodnog tržišta, konkurencije i jednakih pravila za sve učesnike na tržištu. Ukoliko regulatorna rešenja budu imala za posledicu smanjenje konkurencije, najveću cenu mogli bi da plate građani Srbije kroz skuplje karte, manji izbor destinacija i slabiju povezanost sa Evropom. Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se izmene i dopune Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koje je Direktorat civilnog vazduhoplovstva doneo u martu ove godine, odnose upravo na uslove pod kojima strane avio-kompanije mogu da drže svoje avione i posade u bazama u Srbiji.
Wizz Air tvrdi da bi primena novih pravila mogla da dovede u pitanje opstanak njegove baze u Beogradu od novembra ove godine, jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji. Prema podacima same kompanije, iz beogradske baze danas lete četiri aviona ka 25 destinacija, a na linijama ka i iz Srbije godišnje se preveze oko dva miliona putnika. Ukoliko bi primena novih propisa dovela do otežanog poslovanja ili gašenja jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji, onda se postavlja pitanje da li se vodi politika razvoja vazdušnog saobraćaja ili politika zaštite jednog tržišnog učesnika kao i kakve bi posledice takav razvoj događaja imao po tržište, putnike i ukupnu povezanost Srbije sa evropskim destinacijama. Uređeno tržište podrazumeva da kompanije međusobno konkurišu kvalitetom usluge, cenom i efikasnošću poslovanja, dok regulatorni okvir treba da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu.
Posebno je paradoksalno da se ovakve mere sprovode u trenutku kada vlast govori o evropskom putu Srbije. Evropsko zajedničko vazduhoplovno područje (ECAA) zasniva se na slobodnoj konkurenciji, otvorenom tržištu i jednakim pravilima za sve avio-prevoznike. Svako odstupanje od tih principa predstavlja korak dalje od evropskih standarda, a ne korak ka njima. Zbog toga je važno da se sve regulatorne promene pažljivo sagledaju i kroz prizmu njihove usklađenosti sa evropskim standardima i principima otvorenog tržišta. Dodatnu pažnju zaslužuje i činjenica da bi ovakvi potezi mogli biti protumačeni kao signal nesigurnosti za strane avio-kompanije koje posluju u Srbiji. Wizz Air godinama posluje na srpskom tržištu i doprinosi većoj povezanosti zemlje sa Evropom, zbog čega svaka promena koja može uticati na njegovo prisustvo zaslužuje potpunu transparentnost i jasno obrazloženje nadležnih institucija.
