Iz godine u godinu Elektroprivreda Srbije (EPS) proizvodi sve manje električne energije. Dovoljno je pogledati poslednja tri „tehnička godišnjaka“ na sajtu EPS-a. Prema ovim izveštajima, u 2023. godini EPS je proizveo 34720 GWh, u 2024. proizvodnja je bila 31861 GWh, a u 2025. je pala na 30356 GWh. Treba napomenuti da 2023. godine u pogonu nije bio novi termoblok Kostolac B3 snage 350 MW. Uprkos novom termobloku na mreži, proizvodnja električne energije u 2025. godini je oko 4000 GWh manja nego u 2023. godini. Odnosno, samo u periodu 2023.-2025. godine EPS je svoju proizvodnju električne energije smanjio za gotovo 15% iako je u ovom periodu u pogon je ušao novi blok snage 300MW!
Jedan od razloga za smanjenje proizvodnje električne energije je urušavanje Kolubarskog kopa koji je svoju dnevnu isporuku uglja TENT-u smanjio sa nekadašnjih oko 100 hiljada tona na nešto više od 60 hiljada. Osim količinski smanjene isporuke uglja iz Kolubare za više od 30%, snižen je i kvalitet ovog uglja – nekada je donja kalorijska moć bila približno 8 MJ/kg, a sada je ispod 7 MJ/kg. Drugi razlog smanjene proizvodnje su svakodnevni ispadi termoblokova koji rade nestabilno, često na terhničkom minimumu turbina. Nekada su termoblokovi ispadali na mesečnom nivou, a sada na dnevnom. Ovakav način rada, uz svakodnevne ispade, se više ne može nazvati pogonom. Adekvatniji termin je silovanje agregata.
EPS i nadležno ministarstvo su svoju neodgovornost dokazali i kod izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Kostolac B3 je kasnio više od četiri godine sa izgradnjom i puštanjem u pogon. Javna je tajna da je taj blok zidan neadekvatnom klasom betona, da se na Kineze nije moglo (tačnije, nije htelo/smelo?) uticati i da su mnogi inženjeri EPS-a bukvalno pobegli sa tog projekta. Ali o pouzdanosti rada ovog bloka ćemo tek imati prilike da se uverimo u godinama koje dolaze. Nije mnogo bolja situacija ni sa vetroelektranom (VE) Kostolac s čijim se puštanjem u rad kasni već dve godine i koja još uvek nije u pogonu iako je izgrađena. Ne treba izgubiti iz vida da smo identičnu situaciju imali i sa blokom B3 TE Kostolac (izgrađeni blok je van pogona bio takođe duže od godinu dana). Cena VE Kostolac je 144 miliona evra. EPS sada krivi izvođača, Siemens Gamesu, da karakteristike ugrađene opreme nisu adekvatne. Zbog ovih kašnjenja u puštanju u pogon novih kapaciteta EPS je uvezao velike količine električne energije i sve su to platili građani Srbije. Nadležni u EPSu i ministarstvu rudarstva i energetike nikada nisu našli za shodno da javnosti obznane istinu zašto su već izgrađeni objekti bili van pogona tako dugo vremena a što je sve plaćeno stotinama miliona evra vrednog uvoza električne energije!
Sa strane EPS-a stalno dolaze iste priče kojima se pravda to što se električna energija ne proizvodi koliko treba: zima je veoma hladna pa je potrošnja neočekivano velika, leto je istorijski toplo te je i leti potrošnja veoma velika, nezapamćena je suša (bez obzira na doba godine), nema se dovoljno novca jer je cena struje socijalna kategorija, itd. Nema građanina u Srbiji koji se nije naslušao ovih EPS-ovih priča. A sve ove priče su zapravo pokušaji zamazivanja očiju javnosti. Struja u Srbiji nije socijalna kategorija, što je bivši diretkor EPS-a Miroslav Tomašević u javnim nastupima više puta potvrdio karakterišući da cena struje „nije nekorektna“. Ovu cenu plaćaju građani Srbije, svake godine sve više, i na taj način pokrivaju loš rad EPS-a. A EPS-ov katastrofalan rad se ogleda u skoro svakom domenu: neplanskom radu na kopovima; kašnjenju i loše urađenim remontima agregata; lošem planiranju vremena remonata, višegodišnjim odlaganjima remonata agregata što dovodi do toga da agregati rade daleko ispod svojih nominalnih snaga; nesagledavanju potrošnje (već su nekoliko puta izjavljivali kako su iznenađeni visokim konzumom); neodgovornom nadzoru pri izgradnji novih proizvodnih kapaciteta čija je posledica višegodišnje kašnjenje ulaska u pogon i karakteristike opreme koje ne odgovoraju ugovorenim (što svakako otvara pitanje korupcije); potpuno nespremno dočekano stupanje na snagu CBAM mehanizma što dovodi do toga da i kada ima viškove električne energije EPS je ne može izvoziti zbog nekonkurentski visokih cena.
Smanjena proizvodnja električne energije se nadoknađuje uvozom koji plaćaju građani Srbije. Kriminalni Vučićevi poslušnici namešteni na rukovodeća mesta u EPS-u imaju zadatak samo da obezbede preplaćene poslove SNS firmama koje glođu i uništavaju EPS. Sve se svodi na izvlačenje novca iz EPS-a na račune firmi Vučićevih kumova i ljudi od poverenja. Svu ovu otimačinu plaća narod preko računa za struju, i plaćaće je sve više protokom vremena. Dok je elektroenergetski sistem iz dan u dan u sve lošijem stanju. Građani Srbije treba da budu svesni činjenice da će ovakvo katastrofalno stanje trajati sve dok je na vlasti kriminalno-koruptivni SNS-SPS režim sa Aleksandrom Vučićem na čelu.
