Resorni odbor za energetiku i rudarstvo Srbija centra je odavno informisao javnost o katastrofalnom stanju u Elektrodistribuciji Srbije (EDS) izazvanom pre svega lošim kadriranjem (u SNS podelama interesa ovaj bitan segment je pripao isključivo njihovim kadrovima iz Vojvodine) i u pogubnom finansiranju neprioritetnih projekata. Prevashodno projekata kao što su: sa Schneider Electricom vrednosti reda 140 miliona eura, preko 300 miliona eura za zamenu brojila kao i reda 80 miliona evra za Siemens projekat upravljanja niskonaponskim transformatorskim stanicama 10/0.4 kV/kV. Dok je najvažniji segment elektrodistributive mreže, mreža 110 kV, ostavljen u zapećku i u dnu prioriteta. Rezultat svega ovoga jesu sve veći i veći finansijski gubici EDSa iz godine u godinu, gde su isti u 2024. godini dosegli reda 60 miliona eura sa izvesnom perspektivom da se sa protokom vremena i dalje značajno povećavaju.
Nije tajna da poslovne planove EDSu zajednički pišu duže od decenije inostrane firme prevashodno u svrhu zadovoljenja svojih interesa (i kroz to kupovine podške SNS režimu da u Srbiji opstaje na vlasti) i firme koje su u vlasništvu ljudi bliskih prvom čoveku SNS režima Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andreju (Zbiljić, kum Petrović, Veselinović). Posebna stavka pljačkanja državnih preduzeća su okvirni ugovori koje je SNS režim osmislio od 2015. godine zarad sistemske pljačke države Srbije i njenih građana. Koliko su SNS pljačkašima upravo okvirni ugovori bili važni govori i podatak da su u EDSu godinama istovremeno bili na snazi tzv. Rajini i Slijepčevićevi ugovori (dupli ugovori o ugovorenim istim dobrima i uslugama). Raja, Zoran Rajović, je penzioner ali još uvek u radnom odnosu, koji je ranije bio direktor Elektrodistribucije Beograd (EDB), u kuloarskim pričama isturena ruka Andreja Vučića u EDSu, čovek rodbinski povezan sa Tatjanom Vukić i nedodirljivi vlasnik poslednjeg sprata bivše zgrade EDBa u Masarikovoj, iako su svi zaposleni u EDSu već godinama u novoj zgradi na Novom Beogradu. Aleksandar Slijepčević je izdanak u EDSu nezamenjive novosadske ekipe koja tu gospodari od osnivanja. Među okvirnim ugovorima u EDSu najbogatiji i najizdašniji su bili oni za održavanje elektrodistributivne mreže (gde spada i održavanje trasa dalekovoda) na koje su ekskluzivitet imale firme Zbiljića, kuma Petrovića, Veselinovića, Dejana Slijepčevića. Ovi ugovori su bili polja na kojima se malo šta konkretno radilo a mnogo kralo jer u celoj šemi ove aktivnosti je malo ko, najčešće niko, kontrolisao.
Neodržavanje dalekovoda, realno, u letnjim danima sa visokim dnevnim temperaturama može biti izvor požara u širem geografskom području imajući u vidu rasprostranjenost dalekovodne mreže. Intenzivne požare sa stotinama spaljenih kuća imamo ovih dana širom Srbije. Građani Desimirovca – jednog od teško postradalih naselja u Srbiji prethodnih dana za požare direktno optužuju upravo EDS navodeći da su godinama unazad apelovali ka EDSu da na dalekovodima na njihovoj teritoriji primećuju varničenja i da su pozivali da se ukloni rastinje na trasama dalekovoda što je u direktnoj ingerenciji EDSa. Na žalost, na te apele, po tvrdnjama građana EDS se odgovora udostojio nije. Ni odgovorom a ni konkretnom reakcijom u vidu uklanjanja rastinja na dalekovodnim trasama što bi se ogledalo u aktiviranju stavki okvirnih ugovora o održavanju i kako bi se trase dalekovoda dovele u propisano tehničko stanje. Zarad ono malo preostalog integriteta EDSa kao državne kompanije od nacionalnog značaja pozivamo rukovodstvo EDSa da se konačno oglasi i građanima Srbije javno saopšti da li su trase dalekovoda u njihovoj nadležosti održavane uredno, kako sa aspekta tehnike tako i sa aspekta važeće zakonske regulative. Jer treba imati u vidu da je leto tek počelo. I ne samo ovi dalekovodi na požarima zahvaćenim područjima nego i na celoj teritoriji Srbije što je u nadležnosti EDSa. A za sve one koji su neodgovorno upravljali EDSom i koji to čine i dan danas vreme odgovornosti i polaganja računa neumitno dolazi, mnogo brže nego li svi oni zamisliti mogu.
