Od svog osnivanja Srbija centar (SRCE) i resorni odbor za energetiku ove stranke u kontinuitetu javnost Srbije ukazuju na pogubnu politiku vladajuće nomenklature SNS-SPS vlasti u oblasti energetike kao i na to da je energetska bezbednost naše zemlje najozbiljnije ovakvom politikom urušena. O tome poslednjih meseci, a pogotovo poslednjih dana, svedoči i celokupna srpska javnost. U osnovi ovog energetskog kraha naše države su dve ključne komponente. Prva, apsolutno nestručan kvazienergetičarski kadar koji popunjava sva ključna mesta u energetskom sektoru, od Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) do svih menadžerskih pozicija u ključnim energetskim kompanijama u Srbiji. I to bez izuzetaka. Drugi, besomučna pljačka kroz niz besmislenih projekata gde je ključni cilj kriminalno ispumpavanje budžetskih sredstava a ne izgradnja energetskih objekata koji bi bili u interesu energetske bezbednosti Srbije. Ovde ćemo se osvrnuti na samo jedan od projekata koji egzistira u predlogu budžeta za 2026.godinu.
Radi se naime o projektu Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije – iznos od 1,9 milijardi evra. To je jedan iz niza koruptivnih projekata kojim aktuelna vlast pokušava kod inostranih centara moći (u ovom slučaju kod USA) obezbediti produženi mandat za besomučno pljačkanje Srbije. Radi se o projektu koji je sakriven u Strategiji razvoja energetike (jer u istoj ne egzistira), a koji su ugovor potpisali resorna ministarka Đedović-Handanović i direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković bez odobrenja Nadzornog odbora. Predviđeno je da ovaj projekat izvede MRE u saradnji sa partnerima Hyundai Engineering i UGT Renewables i da ga po izgradnji prenesu u vlasništvo EPS. Već sama ova konstrukcija o prenosu u vlasništvo EPS je u najmanju ruku čudna i otvara izvesne nedoumice. Ali o tome nekom drugom prilikom. Ključna ocena ovog projekta jeste u činjenici da je ovaj projekat reda 500 M EUR precenjen, sve u stilu vođenja ekonomije Siniše Malog, uz polaznu tehničku ocenu da je besmislen za Srbiju u sadašnjim ekstremno teškim uslovima srušene energetske bezbednosti države kao i očiglednost da projekat ni najmanje ne doprinosi ozdravljenju srpske energetike! A radi se o projektu za koji budžet predviđa najviše sredstava za oblast energetike.
Ključni razlozi ovakve ocene su sledeći:
1.Trenutna preizgrađenost solarnih kapaciteta u Evropi je dovela do toga da je električna energija najjeftinnija upravo u vreme njihovog punog angažovanja-sunčani dan u podne. Zbog toga je besmisleno u ovom trenutku ulagati enormna sredstva u solarnne elektrane (SE) kada je njihov kWh najjeftiniji. Često se dešava da cena MWh na berzi električne energije bude svega nekoliko evra, nula ili čak negativna kada gro solarnih elektrana letnjim danima u podnevnim satima rade punim kapacitetom. Neverovatno je da EPS, koji se bavi proizvodnjom, trgovinom i snabdevanjem električnom energijom, ovaj trend koji postoji više godina unazad nije konstatovao i odustao od predmetnog projekta. Ako su čak i nesposobni da samostalno uvide ove činjenice na ovo smo im mi direktno više puta ukazivali, očekivano bez ikakve reakcije vlasti. Jer cilj, plen od 500MEUR, kojeg je Siniša Mali postavio kroz ovu budžetsku stavku, u ime kriminalno-koruptivne SNS-SPS hobotice, se po svaku cenu pokušava i osvojiti. Ali ubeđeni smo da će ovaj put ostati kratkih rukava i da će uštirkani ministar Mali dobiti košulju malo drugačijeg dizajna i dezena.
2.Ovaj projekt predviđa izgradnju i baterijskih skladišta instalisanne snage 200MW, sa mogućnošću skladištenja do 400MWh časova električne energije. To praktično znači da ova skladišta nemaju energetski kapacitet da uskladište ni pola sata rada SE instalisane snage 1GW svojom nazivnom snagom! Osim toga, hemijska baterijska skladišta su skupa rešenja kojima se životni vek ubrzano skraćuje ako se koriste neoptimalno. Ako bi se ova skladišta punila i praznila jednom dnevno, što je njihov optimalan način korišćenja, njihov životni vek bi bio maksimalo između 10 i 15 godina. Svi ključni proizvodni elektroenergetski objekti imaju životni vek koji se meri od 40 do 100 godina.
3.Gornje granice cena ovog projekta su: a) nabavka solarnih panela i izgradnja SE, maksimalno 900MEUR; b) baterijska skladišta, maksimalno 250MEUR; c) mrežna integracija, maksimalno reda 150MEUR; d) rezerva i rizici, maksimalno 100MEUR. Zbirno, gornja granica cene ovog projekta je 1.4mlrdEUR a gospodin Siniša Mali u budžetu za narednu godinu predočava cifru od 1.9mlrdEUR!
Posebna priča je da su projekti ovog tipa u eksperimentalnoj fazi u svetu generalno i Srbija nema nikakvu potrebu da bude zamorče na projektu koji tehnički nikada neće ispuniti očekivanja. Osim očekivanja Malog ministra i njegovih najbližih pajtosa. EPS poseduje balansni kapacitet RHE Bajina Bašta i planira da gradi RHE Bistrica (koji je takođe u predlogu budžeta za narednu godinnu) tako da je predmetni projekat apsolutno neprimeren, kako tehnički tako i finansijski.
