Odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova na pitanja Danasa od 17. avgusta o proveri integriteta pomoćnika direktora policije i smenjenog načelnika Policijske uprave (PU) za grad Beograd Veselina Milića otvara pitanje koje prevazilazi njegov pojedinačni slučaj – kakvi standardi profesionalnog integriteta važe za ljude koji rukovode policijom?
Još 13. avgusta, povodom premeštaja policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, pisali smo o tome kako se u MUP odlučuje o raspoređivanju, napredovanju i premeštaju policijskih službenika i ukazali da sistematizacija mora da služi organizaciji rada, a ne da postane način zaobilaženja procedura i kriterijuma za izbor rukovodilaca.
Milenković i Milić su, u tom smislu, dva različita primera koja vode ka istom pitanju: da li u MUP-u uopšte postoje pravila koja važe podjednako za sve, ili se svaki slučaj rešava od prilike do prilike.
Prema odgovoru Sektora unutrašnje kontrole MUP, Milić u poslednjih pet godina nije bio podvrgnut testu integriteta. Kao razlog navodi se da, s obzirom na funkciju načelnika Policijske uprave za grad Beograd, nije bilo moguće kreirati odgovarajući scenario za sprovođenje takvog testa. MUP istovremeno navodi da je 2024. sprovedena analiza rizika od korupcije za PU Beograd i da radno mesto načelnika nije identifikovano kao mesto na kojem postoje faktori koji omogućavaju korupciju.
Ovo samo po sebi nije dokaz bilo kakve nepravilnosti niti razlog da se unapred izvode zaključci o odgovornosti Milića, ali jeste razlog da se postavi pitanje kako je sistem kontrole postavljen.
Ako se test integriteta ne može sprovesti na načelniku PU, koji mehanizam onda proverava njegov profesionalni integritet i po kojim kriterijumima? Analiza rizika radnog mesta i provera konkretnog čoveka koji to radno mesto obavlja nisu ista stvar. Jedno govori o rizicima koji proizlaze iz organizacije i ovlašćenja radnog mesta, a drugo o integritetu osobe kojoj su ta ovlašćenja poverena. To razgraničenje, uzgred, sam MUP pravi u sopstvenom odgovoru.
Tu je i pitanje kontrole imovnog stanja. MUP navodi da je Milić 2025. godine bio predmet kontrole promene imovnog stanja i da tom prilikom nije utvrđena nesaglasnost sa zvaničnim evidencijama. Ipak, javno dostupni podaci i raniji navodi istraživačkih medija otvaraju pitanje šta tačno takva kontrola obuhvata i da li ona može da odgovori na sva pitanja koja se odnose na poreklo i promenu imovine policijskih rukovodilaca.
Zato pitanje nije da li je Milić trebalo ili nije trebalo da bude testiran. Pitanje je da li za sve policijske rukovodioce postoji jasan i jednak standard provere integriteta i, ako postoji, kako se on primenjuje kada uobičajeni scenario testiranja, po rečima samog MUP, nije izvodljiv. A ako taj oblik provere nije moguć, koji mehanizam ga zamenjuje?
To je, dakle, isto pitanje koje smo otvorili 13. avgusta, samo sa druge strane. Tada je bilo reči o tome kako se ljudi postavljaju i raspoređuju. Sada govorimo o tome kako se proverava integritet onih koji su već postavljeni na odgovorne funkcije. U oba slučaja suština je ista: Moraju postojati jasna pravila, jednaki kriterijumi i mogućnost da se odluke naknadno provere.
SRCE zato očekuje od MUP da objasni koji je jedinstveni standard za proveru integriteta policijskih rukovodilaca i da li taj standard važi jednako za sve.
Dok se ne zna po kojim pravilima se integritet proverava, a po kojima ne, uveravanja MUP teško mogu da zamene jasna pravila.
RO za odbranu i unutrašnje poslove
