Ove godine naš grad je proglašen za Nacionalnu prestonicu kulture. Sredinom marta, vrlo tiho i neprimetno je navodno počela ta manifestacija, uz realizaciju projekta MEANDRI KULTURE
Najsvežiji primer zabrane dela izložbe u okviru STRIPOLISA, Miće Stojičića, prevazilazi okvire normalnog.
Zabrana dela izložbe ovog autora i njegovih instalacija, predstavlja još jedan autogol od strane nesposobne i neobrazovane vlasti u Gradu. Bez ikakvih argumenata osim gole sile, eksponati su sklonjeni, a otvaranje izložbe je propraćeno zaista dobrim odzivom građana.
Zabrana koncerata Goblina i Zostera u okviru Dana piva su bili nastavak skandala vezanih za Prestonicu kulture Zrenjanin, koji sve više tone u apsolutnu suprotnost. Svakako da Zrenjanin to nije zaslužio.
Krenimo redom:
Da li je zvaničan početak ove manifestacije bilo utrošeno 29 miliona dinara, ko su učesnici programa i koji su rezultati?
Da li je baš grad, odnosno odrođena, bahata, korumpirana vlast obnovila spomen sobu Uroša Predića u Orlovatu?
Koji su razlozi što su dela Isidore Žebeljan, povučena, odnosno zabranjeno je njihovo izvođenje u okviru Manifestacije?
Da li je gradska korumpirana i kriminalna vlast omogućila kulturnim poslenicima da učestvuju u radu radnih grupa i u kom obimu? Da li su njihovi predlozi uvaženi?
Da li je odrođena i osiona vlast dozvolila da se i mimo tzv MEANDRA kulture u seoskim MZ organizuju književne promocije i kakvi su programi mogući?
Da li vlast ogrezla u kriminalu , nešto radi na očuvanju arhitektonskog nasleđa u Zrenjaninu, da time bar očuva sećanje na znamenitog Zrenjaninca Dragišu Brašovana, našeg čuvenog arhitektu?
Na sva ova pitanja uvek je isti odgovor ne.
Nestručni i bez želje da budu osobe od integriteta, sticajem okolnosti članovi SNS zajahali u državno sedlo, koriste sve resurse za svoje potrebe, bez ikakvog uvida na šta se troši novac iz budžeta. Zato je ovu , u državne poslove zalutalu vlast, potrebno i neophodno smeniti, jer je svojim štetočinskim postupcima potpuno uništila duh i bilo kakvo kulturno i civilizovano ponašanje.
Ulogu korektivnog faktora u ovom slučaju, po zakonu mogu i moraju da imaju mediji. Međutim, ovde se sa republičkog nivoa slivaju matrice ponašanja gde se laž, pohlepa, nemoral, beščašće, predstavljaju kao normalno i poželjno. S jedne strane svesno se ukida istina, a promoviše laž i propaganda iz najgnusnije uvrede na račun drugačije mislećih.
Mislim da je kao što reče Đordje Balašević, pesnik ravnice, zaista PREKARDAŠILO.
Na kraju, kao rešenje Srbija centar SRCE će se zalagati da se u budžetima, od republičkog do lokalnog nivoa, za kulturu izdvaja 1,5 posto, a da se pitanje lokalnih medija (po usvojenoj medijskoj strategiji i dobroj praksi evropskih zemalja) uredi ugovorom o privatno javnom partnerstvu i preuzimanju uloge javnog servisa.
Nenad Nikolić, odbornik Grada Zrenjanina
