Današnja Vučićeva najava novog paketa takozvanih „mera pomoći“ nije ništa drugo nego paničan pokušaj kupovine političke podrške, ali i očigledan dokaz ekonomskog kraha u koji je ova vlast gurnula Srbiju. Posle punih 14 godina apsolutne vlasti, Vučić je danas i zvanično priznao da građani Srbije imaju „problem“ sa golom egzistencijom, pa sada milostinjom od 600 miliona evra pokušava da obezbedi još jedan mandat za sebe i Srpsku naprednu stranku.
Posle niza sličnih trikova, kojima je već pribegavao u pripremi predizbornih kampanja, svima je jasno da Vučić deli novac koji je prethodno uzeo iz džepova tih istih građana kroz poreze i inflaciju. Ponižavajuće je da penzioneri i radnici, u Vučićevom „zlatnom dobu“, ne mogu da prežive od svojih redovnih primanja, već zavise od predizbornih milostinja režima. Decenijska politika ove vlasti, zasnovana na sumnjivim investicijama, netransparentnim ugovorima i basnoslovnim subvencijama stranim kompanijama, potpuno je razorila domaću ekonomiju. Dok se stranim investitorima poklanjaju milioni, građani Srbije služe kao jeftina radna snaga koja ne može da živi od svojih plata.
Dok se strancima gleda kroz prste, domaći preduzetnici i privrednici guše se pod neizdrživim porezima, nametima i parafiskalnim troškovima. Država im svesno oduzima kiseonik, onemogućavajući ih da razvijaju biznis i radnicima isplaćuju dostojanstvene, visoke zarade. Za ovakvo stanje u društvu i ekonomiji isključivi krivac je Aleksandar Vučić, koji posle 14 godina vođenja države nema pravo na izgovore, niti na prebacivanje krivice. Ovaj paket mera je direktno priznanje da je njegova politika stvorila armiju siromašnih ljudi koji zavise od njegove volje. To je politika koja je od dostojanstvenih građana napravila taoce jedne partije i jednog čoveka.
