Godinama slušamo iste priče. Kažu da se ulaže u zdravstvo. Da nikada nije bilo više novca. Da je briga o deci prioritet. A stvarnost u Pančevu izgleda ovako: Jedan lekar radi pre podne. Jedan lekar posle podne. Dvoje lekara treba da brinu o gotovo 15.000 školske dece uzrasta od 7 do 18 godina.
To sa čim se trenutno susrećemo ne liči na zdravstveni sistem. Ovako izgleda sistem koji funkcioniše dok ga neko ne pita kako je uopšte moguće da još nije pukao. Zvanični normativi Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ predviđaju da jedan pedijatar brine o najviše 1.500 do 2.000 dece. U Pančevu jedan lekar u smeni praktično pokriva oko 7.500 dece. Gotovo četiri puta više od onoga što struka smatra prihvatljivim.
U sezoni gripa i respiratornih infekcija lekar pregleda i do 60 pacijenata dnevno. To znači da za jedno dete ostaje manje od sedam minuta. Sedam minuta da sasluša dete i roditelja, obavi pregled, postavi dijagnozu, propiše terapiju, napiše recepte i upute, unese sve u elektronski sistem i pripremi se za sledećeg pacijenta. To nije medicina već borba sa satom u kojoj su i lekari i pacijenti unapred gubitnici.
Ne treba kriviti lekare. Oni rade ono što mogu u uslovima koji odavno nisu normalni. Kriv je sistem koji je dozvolio da se do ovoga dođe. A kada sistem puca, prvo nestaje preventiva.
Sistematski pregledi, rano otkrivanje deformiteta kičme i stopala, preventivni rad i zdravstveno vaspitanje dece postaju luksuz za koji više nema vremena. Lekari jedva uspevaju da pregledaju decu koja su već bolesna. Posledice plaćaju svi. Deca satima čekaju pregled sa visokom temperaturom u prepunim čekaonicama. Roditelji, kada izgube nadu da će stići na red, odlaze u privatne ordinacije i dodatno opterećuju porodični budžet. Lekari rade na ivici fizičke i psihičke izdržljivosti, dok njihove kolege odlaze u penziju ili napuštaju državni sistem, a novih nema.
Posebno zabrinjava činjenica da je nekadašnji Zdravstveni centar „Južni Banat“, koji je bio oslonac zdravstvene zaštite čitavog regiona, danas sveden na to da o zdravlju gotovo 15.000 školske dece u Pančevu brinu svega dva lekara u smenama. Gotovo identična situacija je i u Predškolskom dispanzeru sa oko 8000 dece. Nije u pitanju jedna loša godina niti slučajnost. Ovo je rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja kadrovske politike, neodobravanja specijalizacija, nepopunjavanja radnih mesta i izostanka odgovornosti.
Pančevo nije varošica bez kapaciteta, već je jedan od najvećih gradova u Vojvodini i grad koji zaslužuje zdravstvenu zaštitu dostojnu svojih građana.
Zato nadležnima postavljamo pitanja na koja više nije dovoljno ćutati.
Koliko još lekara treba da ode?
Koliko još dece treba da čeka satima na pregled?
Koliko još roditelja treba da plaća privatne preglede zato što javni sistem više ne može da obavi svoj posao?
I na kraju, pitanje na koje bi svaki odgovoran funkcioner morao sebi iskreno da odgovori:
Da li biste vi svoje dete doveli u čekaonicu u kojoj će pet sati čekati pregled koji, ne zato što lekar neće, već zato što ne može, traje svega nekoliko minuta?
Zdravlje dece nije stavka na kojoj se štedi. Nije broj u tabeli i nije tema za konferencije za medije. To je mera odgovornosti jednog društva.
A Pančevo danas, nažalost, tu odgovornost ne pokazuje – ni u tragovima!
Srbja centar SRCE Pančevo
